Навршило се 125 година од предузимања првих већих археолошких ископавања Доње Долине (1899) и 35 година од посљедњих истраживања овог комплексног локалитета. Данас би се могло рећи да није задовољен у потпуности научни интерес за хронолошки потенцијал локалитета, с обзиром да налази из раног бронзаног доба и неолита, констатовани испод сојеничког насеља на Градини, указују на већу старост Доње  Долине од утврђене хиљадугидишње, на вишемиленијумску.

Доња Долина, као археолошки локалитет од највишег значаја, проглашен je 2006. године националним спомеником и уписан у Регистар споменика културе Босне и Херцеговине прве категорије. Ријеч је о комплексном вишеслојном локалитету са остацима Старијег насеља из позног бронзаног доба у селу Горња Долина, млађег насеља из гвозденог доба на Градини и некрополе на Тименичкој греди у селу Доња Долина, чији се покретни налази данас чувају у три музеја: у Сарајеву (Земаљски музеј Босне и Херцеговине), Бањалуци (Музеј Републике Српске) и Градишци (Завичајни музеј Градишка). 

Ово праисторијско насеље, са потврђеним континуитетом и током протоисторијског периода, вјероватно неосвојено од Келта и опстало за вријеме римске окупације, за трајања жељезног доба представљало је значајно привредно, трговачко, транзитно и културно средиште. Погодан географски положај допринио је укључивању Доње Долине у мрежу трговачких путева и центара на сјеверном Балкану, интензивирању њеног економског и културног развоја, те прерастању у важно средиште, стециште разноврсне робе и различитих утицаја из сусједства, као и из удаљенијих области, попут источне Паноније, Трансилваније, Олтеније, Егејске Македоније и Грчке. На овај начин насеље Доња Долина превазилазило је интерни значај, добијајући регионални и изванрегионални оквир, у најмањој мјери балкански. 

У овом монографском каталогу дати су подаци о историјату археолошких истраживања, локалитету, материјалној и духовној култури, развоју привреде, уз каталошки приказ репрезентативних налаза, добијених ископавањима Музеја Босанске крајине у периоду од 60-их до 80-их година претходног вијека. Објављивањем и презентовањем широј јавности покретног археолошког материјала са овог локалитета хиљадугодишњег, можда и вишемиленијумског трајања, из збирке Музеја Републике Српске чини се разложни покушај спасавања Доње Долине од заборава и враћања са маргина теоријске археологије у фокус теренског истраживачког рада  у блиској будућности. Тим прије, што је интересовање за Доњу Долину присутно и данас, судећи према бројним освртима у савременој археолошкој литератури на материјал овог локалитета, те његов значај у ужем и ширем контексту.