Керамичка здјела, Доња Долина, млађе жељезно доба
Сребрна наушница, Доња Долина, млађе жељезно доба
Глинене играчке, Доња Долина, старије и млађе жељезно доба
Стална поставка - Метално доба
Метално доба археолошког дијела сталне поставке представљено је налазима са неколико истражених локалитета на територији Босанске Крајине, као и случајним налазима из околине Бање Луке. Ови артефакти потичу из периода од краја IV миленијума до краја посљедњег миленијума старе ере и обухватају: бакарно доба (3300-2000/1800 година п.н.е), бронзано доба (2000/1800-1000/800 година п.н.е) и жељезно доба (1000/800 година п.н.е - почетак нове ере).
- Кустост
Фрагменти керамичких посуда, глачало и кремено оруђе, Кастел, бакарно доба Бакарно доба (енеолит)
Бакарно доба (енеолит) подручја сјеверозападне Босне потрајало је током последњих вијекова ИВ и већег дијела трећег миленијума старе ере, а означава га напуштање традиције млађег каменог доба и почетак развоја металургије. Репрезентују га малобројни налази, углавном керамичких посуда и у мањој мјери кременог оруђа са локалитета Кастел у Бањој Луци, Пећине у Клашницама и Земуница, Плављани и Обер у Радосавској, опредељених као насеља позног периода развоја вучедолске, односно ласињске културе, као и са некрополе равних гробова Петково брдо, такође у Радосавској.
Бронзани мач са бубрежастом јабучицом, градина Стражбеница, код ушћа Бијелог потока у Врбању, позно бронзано доба
Бронзано доба
Бронзано доба, које је трајало током другог миленијума прије нове ере, обиљежено је наглим развојем металургије, занатства и трговине, захваљујући близини рудоносних области. Недовољна истраженост локалитета из раног и средњег бронзаног доба узрок је тога што су појединачни налази једини поуздани показатељи постојања почетних фаза миграција бронзанодобних популација, које су постепено потискивале бакарнодобну цивилизацију са ових простора. Рана и средња фаза бронзаног доба стога су заступљене само појединачним случајним налазима, попут бронзаног бодежа из Мартин Брода на Уни и сјекире из Барловаца. Бројнији су налази из позног бронзаног доба, који се могу сврстати у двије групе. Прву чине случајни налази, попут оставе бронзаног накита из Меденог Поља, оставе бронзаног оружја из манастира Рмањ (копље) и бронзаног мача са градине Стражбеница. Другу групу чине предмети откривени систематским археолошким истраживањима, међу којима се издваја бронзани накит из Маховљана (наруквице, украсне игле, привјесци). Интензивна експлоатација бронзаних руда приписује се новопридошлим средњоевропским популацијама, носиоцима културе поља са урнама, који су основали бројна градинска насеља у сјеверозападној Босни и подстакли развој аутохтоне културе. Сматра се да је ова средњеевропска култура, ширећи се преко ријеке Саве, током касног бронзаног доба стигла и у сјеверну Босну, што потврђује археолошки материјал са систематски истражених локалитета, углавном насеља са територија Градишке и Бање Луке (Доња Долина, Брдашце/Лакташи, Читлук, Радосавска Пискавица, Карановац).
Бронзани накит, Била, Кумсале, Блатница, Клашнице, старије жељезно доба
Жељезно доба
Развој жељезног доба током готово читавог посљедњег миленијума прије нове ере на подручју сјеверозападне Босне, насељеном Панонима, могуће је пратити захваљујући археолошки истраженим локалитетима, прије свега разноврсном материјалу из комплексног насеља у Доњој Долини. Поред овог локалитета, значајно археолошко богатство показују и друга насеља, која су имала континуитет из претходног периода (Брдашце/Лакташи, Читлук, Карановац), као и новооснована насеља (Сански Мост). Током старије фазе жељезног доба (халштат), ова насеља припадала су културној групи Доња Долина-Сански Мост, распрострањеној дуж Посавине, између ушћа Уне и Врбаса. Млађе жељезно доба (латен) у босанској Посавини (Доња Долина, Сански Мост) и Поуњу (Јазерине, Рибић) било је изложено снажном утицају келтске културе, слично као и подручја славонске Посавине и панонског Подунавља. Овај утицај огледа се у појави различитих облика латенских фибула, као и у технологији израде и декорације керамичких посуда. Ипак, археолошки материјал не потврђује келтско освајање територије јужно од Саве, о чему свједочи и континуирани развој јаподске културе у Поуњу све до краја старе ере, без значајнијих промјена током келтских продора. Изложени примјерци специфичног јаподског накита и дијелова ношње, израђених од бронзе, жељеза, стакла и ћилибара, доказ су развијене трговине, не само са сусједним подручјима, већ и са удаљеним регијама, попут Балтика.
