Златни тремисис византијског цара Јустинијана I
Златни алтин султана Сулејмана Величанственог
Сребрни грош босанског краља Твртка IIСтална поставка - Нумизматичка збирка
Нумизматика спада у групу помоћних историјских наука. Њен главни задатак је проучавање новца - од његових најстаријих облика до савремених. Новац је, прије свега, средство плаћања и размјене добара, али истовремено представља и историјски документ који свједочи о привредним, политичким и културним приликама одређене епохе.
Нумизматичка збирка броји 2835 примјерака кованог и папирног новца. Хронолошки се дијели на четири цјелине: антички, средњовјековни, нововјековни и савремени новац. Највећи број предмета, када је ријеч о кованом новцу, односи се на римски, угарски, дубровачки, османски и аустроугарски новац. Што се тиче папирног новца, доминирају југословенски динар (Краљевине Југославије, ФНРЈ и СФРЈ), динар Републике Српске и аустроугарска круна.
Поред тога, у Збирци се налазе и ријетки примјерци кованог новца, као што су новац шпанских колонија у Латинској Америци и новац сјеверноафричке античке државе Нумидије.
- Кустост
Златни тремисис византијског цара Јустинијана IАнтички новац
Новац је био у употреби још од античких времена. У доба римске владавине на нашим просторима постојале су ковнице у Сирмијуму и Виминацијуму, чији је новац циркулисао и на подручју данашње Бањалуке, о чему свједоче и налази античког новца на локалитету тврђаве Кастел - попут златног тремисиса византијског цара Јустинијана I.
Сребрни грош босанског краља Твртка IIСредњовјековни новац
Током касног средњег вијека, тачније од XIII вијека, српски владари из династије Немањића почињу ковати властити новац, чиме је српска држава ушла у ред високоцивилизованих земаља које су имале сопствену монету. Због свог квалитета, српски сребрни динар је конкурисао млетачком матапану, што је навело чак и славног Дантеа да у својој Божанственој комедији краља Милутина смјести у пакао – због наводног имитирања млетачког новца.
Немањићe су у томе слиједили и Котроманићи, који од XIV вијека кују свој динар по угледу на српски. У Нумизматичкој збирци данас се чувају сребрни грош краља Твртка II (1421-1443) и сребрни динар посљедњег босанског краља Стефана Томашевића (1461-1463).
Златни алтин султана Сулејмана ВеличанственогОсманлијски новац
Са доласком Османлија, домаће монете нестају из употребе, али се ковање новца на овим просторима наставља. Мало је познато да је почетком 1593. године у Бањој Луци радила ковница новца за потребе војног похода који је припремао Хасан-паша Предојевић, иначе поријеклом Србин из Херцеговине, против хабсбуршких земаља.
Динар Краљевине Србије из 1912.Српски динар
Српски динар постаје званична монета обновљене Србије под династијом Обреновић у XIX вијеку. Почетком XX вијека, за вријеме владавине краља Петра I Карађорђевића, динар је имао већу вриједност од аустроугарске круне - чак и током Првог свјетског рата, када је Србија била под окупацијом.
Стварањем Југославије, динар остаје назив и званичне монете те државе, кроз цијело њено бурно историјско трајање. Краткотрајно, у периоду од свега двије године, и Република Српска је имала своју званичну валуту – динар, који је већ 1994. године повучен из употребе. Ипак, остаје као трајно свједочанство о времену када је Република Српска имала и сопствену монетарну самосталност.
